Rečenica „Idem u kafanu“ u nekim prošlim vremenima imala je sasvim drugačiju konotaciju od današnje. Istoričar Radovan Horvatov, zaposlen u novokneževačkoj biblioteci, u svom radu bavio se istorijatom bibliotekarstva u našoj opštini. Prema njegovim rečima, javne biblioteke pojavile su se tek posle Drugog svetskog rata, a do tada su se knjige čitale pri crkvama ili u privatnim bibliotekama -ukoliko ste poticali iz plemićke porodice. Međutim, uskoro su počele da se formiraju javne čitaonice, a jedna takva u Novom Kneževcu postojala je – u kafani.
Čitalačke večeri do tada su organizovane u privatnim kućama koje su posedovale sopstvene biblioteke. Zabeleženo je da je takve večeri organizovao Aron Talijan, sin grofa Bele Talijana. Međutim, u čitaonici u Gubaševoj kafani prvi put je pristup knjigama imalo tadašnje građanstvo Novog Kneževca, pa među njima i oni koji nisu bili pismeni.Tako je druženje uz knjigu i čašicu bilo sastavni deo društvenog života ondašnjih novokneževčana.
U zgradi u kojoj se nekad nalazila Gubaševa kafana danas se nalazi prodavnica prehrambenih proizvoda, a knjige se već pola veka iznajmljuju u Narodnoj biblioteci „Branislav Nušić“ , smeštenoj u zdanju dvorca grofa Maldegema u parku. Ipak, do danas je ostao običaj da se u kafiću, uz prvu kafu nešto pročita, pa makar to bile i dnevne novine.
