Jezici

Magyar HU Română RO Српски језик SR
petak, 24. maj 2019.
Temp:

19°C
 
DruštvoIzdvajamo

Predsednik Opštine dr Radovan Uverić: Novi Kneževac mora da bude bolje mesto za život do kraja našeg mandata

foto: Zlatan Fehimović
918pregleda

– Od 2016. godine, kada smo došli na vlast, naparavili smo dogovor sa našim partnerima da Novi Kneževac mora da se razvija i da mora da bude bolje mesto za život do kraja našeg mandata. U tom smislu smo svaki budžet pravili, a posebno za ovu godinu kada smo konačno uspeli da se rešimo većeg dela dugova koje su nam ostavili naši prethodnici…Moja ideja je da mi prvo, i ono što je najvažnije, zaposlimo ljude – da dovedemo investitore koji će zaposliti ljude i dati im solidna primanja pa ćemo onda pričati i o drugim stvarima koje su isto tako važne– kaže predsednik Opštine Novi Kneževac dr Radovan Uverić za intervjuu za naš portal

 

* Za budžet Opštine Novi Kneževac u 2019. godini konstatovano je da ima socijalni i razvojni aspekt.

Prilikom izrade budžeta, uočili smo potrebe naših građana koje se odnose na socijalna davanja u opštini. Činjenica je da je opština nedovoljno razvijena, da ima dosta socijalno ugroženih građana i prilikom izrade budžeta morali smo voditi računa da ovi građani i njihove potrebe budu što više zadovoljene. Što se tiče razvojnog dela budžeta, od kada smo došli na vlast 2016. godine, trudili smo se da se Novi Kneževac razvija. Cilj nam je bio da budžet svake godine, a pogotovo ove,  bude razvojni. Imamo dosta planova za unapređenje života građana opštine Novi Kneževac i njih smo uvrstili u budžet za ovu 2019. godinu.

* U ovoj godini planiran je nastavak izgradnje biciklističke staze, gradske kanalizacije, kapitalno održavanje domova kulture u Novom Kneževcu, Srpskom Krsturu i Đali… Upravo visoko učešće izdataka za kapitalne projekte u ukupnim sredstvima budžeta potvrda je da je budžet Opštine za 2019. godinu – razvojni.

Od 2016. godine kada smo došli na vlast, naparavili smo dogovor sa našim partnerima da Novi Kneževac mora da se razvija i da mora da bude bolje mesto za život do kraja našeg mandata. U tom smislu smo svaki budžet pravili, a posebno za ovu godinu, kada smo konačno uspeli da se rešimo većeg dela dugova koje su nam ostavili naši prethodnici.

Ove godine završava se biciklistička staza koja je davno počela da se radi i nije završena, a sa kojom, kao što i meštani znaju, imamo velikih problema. Deonica staze koju završavamo biće izgrađena po standardima.

Gradska kanalizacija nije završena; projekat je gotov, a sama opština još uvek nema načina da samostalno do kraja isfinansira izgradnju kanalizacije, ali mislim da ćemo ove ili sledeće godine naći rešenje i konačno završiti sa radovima.

Kultura je dugo bila zapostavljena, svi domovi kulture su u lošem stanju i potrudićemo se da veći deo njih rekonstruišemo. Očekuje nas projekat kompletne rekonstrukcije Doma kulture u Novom Kneževcu i nadam se da će u dogledno vreme i to biti završeno.

* U saradnji sa Pokrajinom i Republikom nastaviće se proces asfaltiranja puteva.  Puno je u proteklom periodu učinjeno upravo na izgradnji putne infrastrukture.

– Na početku mandata obećao sam da će u opštini putevi konačno postati prohodni, jer je petnaestak kilometara puteva u naseljima potpuno neprohodno u vreme kišne sezone i velikih padavina.Mi smo oko sedam kilometara puteva u 2018. uradili, ostalo je još nekoliko kilometara onih najlošijih puteva. To su putevi na kojima je blato, koji nemaju nikakvu podlogu, ni kamen, ni strugani asfalt, ni crep. Neke puteve ćemo asfaltirati, neke nasuti crepom i kamenom – tek toliko da i te ulice budu prohodne dok se ne asfaltiraju. Zajedno sa Upravom za kapitalna ulaganja radimo na tome da dobijemo deo sredstava od pokrajine. Takođe nam u tome pomaže i Sekretarijat za poljoprivredu i za sada ta saradnja funkcioniše, a dokaz je broj kilometara puteva koje smo u prošloj godini uradili.

* Kako i inače ocenjujte saradnju lokalne samouprave sa Pokrajinskom vladom i državnim institucijama u Beogradu.

Od samog početka našeg mandata 2016. godine saradnja sa Pokrajinskom i Republičkom vladom je na uzlaznoj putanji i saradnju mogu da ocenim kao veoma dobru, a siguran sam da će se tako i nastaviti. Inače, bez pomoći Pokrajinske, a posebno Republičke vlade, Novi Kneževac ne bi mogao da funkcioniše.

Podsetio bih da smo 2016. godine nekoliko meseci bili u blokadi zbog ogromnih dugova koji su nastali u prethodnom periodu, a koje smo mi nasledili. Republička i Pokrajinska vlada su nam pomogle da se izborimo sa tim problemima i dugujemo im veliku zahvalnostšto su omogućili da opština normalno funkcioniše.

* Jedan od kapitalnih projekata je rekonstrukcija vodovodne mreže. U protekle dve godine za tu namenu je utrošeno 80 miliona dinara, radovi se nastavljaju i ove. 

– Radovi se nastavljaju, što se tiče Novog Kneževca rekonstruisana će biti kompletna vodovodna mreža i radovi će biti završeni na proleće. Većina starih azbestnih cevi već su zamenjene novim. Vodovod u Đali je takođe završen, a očekujem da će ove godine početi radovi na rekonstrukciji vodovodne mreže u Banatskom Aranđelovu, a ostaju još i Srpski Krstur, Podlokanj,Siget, Filić, Majdan, Rabe. Ima još mnogo posla da bi se obezbedila zdrava voda i normalno snabdevanje građana vodom. Napomenuo bih da zbog kvaliteta vode koji je u celom Severnom Banatu lošiji, moraćemo u narednim godinama da uđemo u proces izgradnje prečistača za pijaću vodu u naseljima gde ima potrebe za tim.

* Tokom protekle dve i po godine urađeno je dosta na sanaciji objekata  javnih ustanova i preduzeća, tako da s pravom možemo konstatovati da će po isteku mandata ove lokalne samouprave svi predškolski i školski objekti u Opštini biti na visokom nivou savremenih zahteva.

Moram da kažem da su javni objekti u opštini 2016. godine bili u katastrofalnom stanju, u to su svi građani mogli da se uvere. Nisu samo objekti predškolskih i školskih ustanova izgledali loše, mada smo tu nekako najosetljiviji pošto nam u tim objektima borave deca. Podsetio bih da je u osnovnoj školi radilo samo dva toaleta, a ima ih deset,ili da je u vrtiću prokišnjavao krov. Slična situacija je bila i u Novom Kneževcu i u svim školama i vrtićama u opštini.

Pored toga što smo obnovili vrtiće i škole, radili smo na rekonstrukciji krovova javnih objekata koji su bili najproblematičniji u svim mesnim zajednicama, na Centru za socijalni rad, na srednjoj školi i Gimnaziji, rekonstruisana su odeljenja u Domu zdravlja i svi sanitarni čvorovi u domovima zdravlja, vrtićima i školama.

* Preostali su radovi na kompletnoj sanaciji objekata OŠ „Jovan Jovanović Zmaj“ u Novom Kneževcu i Banatskom Aranđelovu.

U saradnji sa Kancelarijom za javna ulaganja nama je odobren projekat, a trenutno smo u fazi raspisivanja javne nabavke za rekonstrukciju osnovne škole u Banatskom Aranđelovu. To će biti jedna moderna i lepa škola kada se završi. Uskoro očekujemo i dozvolu za raspisivanje javne nabavke za rekonstrukciju osnovne školu u Novom Kneževcu, tako da će to biti jedna od najlepših škola u Vojvodini, a đaci će imati bolje uslove za boravak u školi.

* Na poslednjoj sednici Skupštine opštine u prošloj godini utvrđen je predlog Statuta opštine Novi Kneževac. Njime nije preciziran datum koji će se proslavljati kao Dan opštine. Očekuje se da će biti postignut konsenzus oko utvrđivanja tog datuma.

– Nadam se da će se pronaći opšti konsenzus, siguran sam da se to mora uraditi. Mišljenja sam da je Dan opštine značajan datum koji mora da daje prepoznatljiv identitet svakoj opštini, to mora biti neki značaj datum iz istorije te opštine. Mi smo ovde imali jedan potpuno bezobličan datum za proslavu Dana opštine, dan početka leta – 21. jun. U obrazloženju je pisalo da je to dan cvetanja Tise. Niti Tisa cveta na taj datum, a ne znam ni jednu opštinu u našoj državi koja za svoj dan ima datum početka nekog godišnjeg doba. Imamo neke ideje, sešćemo da se dogovorimo. To bi moglo da bude osetljivo pitanje, mada smatram da su svi građani opštine Novi Kneževac građani i Republike Srbije, tako da ćemo zajedničkim dogovorom dobiti Dan opštine.

* Tokom dve i po godine broj zaposlenih povećan je za oko 500 radnika, a stopa nezaposlenosti je smanjena sa 22,5 odsto na 11,3 odsto. Šta ove brojke govore pretočeno u praksu? Tragovi i posledice devastacije privrede u prethodnom periodu još uvek se osećaju…

Trend je sličan kod nas, kao i u celoj Srbiji, da se broj nezaposlenih prepolovio – to je politika Vlade RS i predsednika. Jedan deo zaposlenih odlazi na posao do Sente, neki čak do Kikinde, dosta ih odlazi u Kanjižu. Nažalost, u Novom Kneževcu još nismo rešili problem nekoliko pogona ili barem jednog za početak, da se zaposle naši radnici. Kada smo došli 2016. na birou je bilo oko 2100 ljudi, danas ih ima 800. Veliki deo ljudi je našlo posao i činjenica je da danas u Srbiji ima više posla i da dobar deo ljudi koji želi da radi ima tu mogućnost.

No, ima jedan deo ljudi koji teško dolaze do posla, u zavisnosti od stručne spreme, godina itd. Nama je najvažnije da obezbedimo našim sugrađanima zaposlenje u Novom Kneževcu, a jedan pogon bi mnogo promenio stanje stanovnika u opštini.

* Portal CINK ove godine realizuje projekat „Različitosti koje nas spajaju: Multikulturalizam – etničke i kulturne raznolikosti kao bogatstvo zajednice“. Novi Kneževac je primer senzibilisane sredine u smislu priznavanja i prihvatanja različitosti i negovanja interkulturalnog dijaloga. Šta očekujete od jednog ovakvog projekta?

Očekujem da još više unapredi i podigne na još viši nivo toleranciju i saradnju među različitim nacijama u opštini, mada, moram da napomenem da nikada nije bilo nekih većih problema, bar ne koliko se ja sećam. Ovde građani različitih nacija žive u jednoj zajednici koja bi mogla da bude uzor mnogima, u zemlji i u svetu. Mi ovde funkcionišemo veoma dobro i to zahvaljujući svima  – i većinskom stanovništvu i manjinama. Nema problema, nema ni razloga da se to promeni, a uvek su dobodošli projekti koji mogi još više da unaprede saradnju sa različitim nacijama, različitim ljudima i svim ostalim različitostima. Nema potrebe da se delimo, i ovako nas je malo. Lično sam uvek protiv bilo kakvih podela, mislim da ovde tako funkcionišemo, pa i sama vlast na taj način funkcioniše.

* Aktuelna je i inicijativa da se u mesnim zajednicama ponovo angažuju referenti, odnosno zaposlena nadležna lica, koje je ukinula prethodna lokalna samouprava.

– Nama na vlasti u opštini Novi Kneževac važno je da postoje ljudi u svakoj mesnoj zajednici kojima građani mogu da se obrate i da traže način za rešavanje svojih problema. Mesne zajednice postoje u selima i one su značajne za stanovnike. Mi ćemo se truditi da zaposlimo ljude u mesnim zajednicama koji će saslušati i zapisati probleme ljudi u tim mesnim zajednicama i preneti nama do Opštine da bi mogli da ih rešavamo. Jedan deo ljudi iz mesnih zajednica ipak ne može tako lako da dođe do Novog Kneževca iz raznih razloga – neki nemaju automobile, prevoz autobusima nezgodan je za starije osobe i zbog toga su mesne zajednice bitne.

* Šta je sa idejom da se Novi Kneževac pridruži takozvanim pametnim gradovima, kako bi se, ako se to ostvari, realizovala vizija grada budućnosti?

– Moja ideja je da mi prvo, i ono što je najvažnije, zaposlimo ljude – da dovedemo investitire koji će zaposliti ljude i dati im solidna primanja pa ćemo onda pričati i o drugim stvarima koje su isto tako važne. Mi ćemo se uvek truditi da život u opštini bude što bolji i da se naši sugrađani ponose što ovde žive. Da bi postao grad budućnosti sigurno će proći još nekoliko godina.

* Ni Opštinu Novu Kneževac nije zaobišao odliv stanovništva u inostranstvo i u veće gradove u Srbiji, posebno Beograd, Novi Sad i Suboticu. Razlozi za odlazak verovatno se ne razlikuju od onih u drugim sredinama?

– Naravno, razlozi su isti i tu se ni po čemu ne razlikujemo od drugih manjih sredina i nerazvijenih opština. Jedan deo je otišao u veće gradove, neki su otišli u inostranstvo – u Mađarsku, Nemačku, Austriju. Jedan deo ih se vraća, ali u poslednjih nekoliko godina migracija stanovništva je povećana i ni po čemu se ti razlozi ne razlikuju od razloga stanovnika iz drugih opština.

Inače migracije stanovništva u Srbiji nisu nikakva novost novog doba, mi smo migracije imali i posle ratova i između ratova, uvek ih je bilo i biće. Naravno da bih više voleo da nam ljudi ne odlaze, ali takva je situacija u svetu.